Radnicima 179 preduzeća u restrukturiranju država će najverovatnije izaći u susret i platiti sve zaostale doprinose kako bi ovi „tehnološki viškovi“ mogli nesmetano u penziju. Time će republička vlada, još jednom, izmiriti dugove sopstvenih firmi-gubitaša, iako je nakon svakog ciklusa tvrdila da je - poslednji. Prema podacima Ministarstva rada, do sada je isti recept primenjivala čak osam puta i tako povezala staž 421.604 radnika. Ovo spasavanje radnika propalih preduzeća - kojima je inače ona sama i gazdovala - republičku kasu ukupno je koštalo 60 milijardi dinara. U Sektoru za rad ovog ministarstva kažu da je ovakav potez neophodan jer se čuvaju radnici koji nisu krivi za neuspeh preduzeća i ne bi smeli da budu kolateralna šteta.
Radnicima 179 preduzeća u restrukturiranju država će najverovatnije izaći u susret i platiti sve zaostale doprinose kako bi ovi „tehnološki viškovi“ mogli nesmetano u penziju.
Time će republička vlada, još jednom, izmiriti dugove sopstvenih firmi-gubitaša, iako je nakon svakog ciklusa tvrdila da je - poslednji.
Prema podacima Ministarstva rada, do sada je isti recept primenjivala čak osam puta i tako povezala staž 421.604 radnika. Ovo spasavanje radnika propalih preduzeća - kojima je inače ona sama i gazdovala - republičku kasu ukupno je koštalo 60 milijardi dinara.
U Sektoru za rad ovog ministarstva kažu da je ovakav potez neophodan jer se čuvaju radnici koji nisu krivi za neuspeh preduzeća i ne bi smeli da budu kolateralna šteta:
- Država je odlučila da poveže staž radnicima u preduzećima u kojima je bila većinski vlasnik ili u onim koja su bila u pripremi za prodaju, ali su nagomilani dugovi bili kočnica za uspešnu privatizaciju. A radnici su dovedeni u nepravedan položaj jer nisu mogli da ostvaruju osnovna prava iz radnog odnosa, pa ni da se penzionišu.
U rešavanje ovog problema država se prvi put uključila još 2003. i tada je donela Zakon o povezivanju staža, koji se odnosio na period od 1. januara 1991. pa do 31. decembra 2003. I tad su kao razlozi za donošenje zakona bili dugogodišnja privredna kriza i hiperinflacija koje su uslovile masovno neuplaćivanje doprinosa velikom broju radnika. Iako su u republičkoj vladi tvrdili da je ovaj potez izuzetak i da neće postati praksa, sa svakom sledećom godinom država je produžava rokove i donosila nove zaključke. Od tada usvojila ih je osam. Poslednji zaključak je potpisan 21. aprila 2012, a upravo se najavljuje i - deveti. Ipak,neizvesno je koliko će se preduzeća i radnika naći u ovom paketu, ali se pretpostavlja da u Srbiji, u ovom času oko 180.000 radnika ima rupe u stažu, a oko 50.000 je u preduzećima u restrukturiranju.
I dok sindikati pozdravljaju akciju, po principu „bolje ikad nego nikad“, poslodavci smatraju da država favorizuje svoje radnike, a da dugove plaćaju poslodavci koji su redovno izmirivali obaveze. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da ovakvi potezi nisu u skladu sa ustavom a ni pravdom:
- Greške nesavesnih poslodavaca plaćaju oni koji nisu krivi, ali s druge strane, status radnika iz preduzeća u restruktuiranju mora da se reši što pre jer će, u suprotnom, to državu koštati pet puta skuplje - kaže Dragoljub Rajić, direktor UPS.
- Za kontrolu i naplatu doprinosa je odgovorna država, tako da bi ovi radnici kojima država nije platila dugove, svakako mogli da je tuže, pa je isplativije da se staž poveže na ovaj način. Najvažnije je da se konačno stane na kraj ovakvoj praksi, po kojoj se nekim poslodavcima neprestano gleda kroz prste, dok se drugi zbog tog kažnjavaju.
Dozvolu daje Skupština
U Ministarstvu rada sabiraju da je u prošloj i u 2011, povezivanje staža koštalo 37,8 milijardi dinara, ali je u aprilu 2012. Ustavni sud doneo presudu da takva rešenja nisu zakonita i da se takve odluke ubuduće moraju regulisati samo u Skupštini i to zakonima, a ne odlukama.